Bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore porastao je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prošle godine za 6,1 odsto, uglavnom zbog povećane potrošnje domaćinstava, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. Monstat.
BDP za ova tri mjeseca iznosio je 1,22 milijarde eura, dok je u istom periodu prošle godine vrijedio 1,03 milijarde. BDP je imao nominalni rast od 18,2 odsto, a ne računajući uticaj inflacije, realni rast iznosio je 6,1 odsto.
Potrošnja domaćinstava, kao dio BDP-a, iznosila je 1,09 milijardi eura u ovom kvartalu i bila je 207 miliona eura ili 23 posto veća nego u istom periodu prošle godine. To se odnosi na opšti saobraćaj koji obavljaju građani, bilo da su državljani Crne Gore, turisti ili stranci sa privremenim boravkom (dozvolom).
Na ovo povećanje potrošnje uticalo je povećanje plata i drugih primanja građana, povećanje broja turista i njihove potrošnje, kao i povećanje broja stranaca sa dozvolom boravka, posebno iz Ukrajine i Rusije.
BDP takođe uključuje državnu potrošnju, koja je porasla sa 232 miliona na 259 miliona, ili 11,6 odsto, u ovim uporednim periodima. Državna potrošnja na javne projekte rasla je na nivou inflatornog uticaja, tako da nisu uticala na realni rast.
Bruto fiksne investicije u privredi porasle su sa 253 miliona evra na 286 miliona evra, što predstavlja povećanje od 13 procenata i samo delić procenta veće od uticaja inflacije.
Stavka koja, za crnogorske prilike, gotovo uvijek ima negativan uticaj na BDP je ravnoteža između uvoza i izvoza roba i usluga. Ovaj bilans je za ova tri mjeseca bio u minusu za 430 miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine gubitak iznosio 334 miliona eura. Tako je negativan efekat ove stavke povećan za 28 posto.
Izvoz roba i usluga iznosio je 666 miliona dolara i povećan je za 178 miliona dolara, dok je uvoz povećan za 273 miliona dolara na 1,09 milijardi dolara. Razlozi rasta ovog negativnog uticaja su povećanje uvoza roba opšte potrošnje, kao što su hrana za 30 odsto, automobili za 74 odsto, pića i duvanski proizvodi za 57 odsto, naftni proizvodi za 18 odsto, odeća za 38 odsto. , cipele za 67 posto.
Budući da izvoz roba i usluga uključuje i potrošnju stranih turista, ovaj saldo će biti pozitivan tek tokom trećeg kvartala (jul, avgust, septembar), kada je dobra turistička godina.
Ministar ekonomskog razvoja i turizma Goran Đurović juče je na svom Tviter nalogu napisao da je rast od "nevjerovatnih 6,1 odsto pokazatelj rada crnogorske Vlade i dokaz da je ova država na dobrom putu".
Podsjetimo da je ranije Međunarodni monetarni fond (MMF) poboljšana prognoza na ekonomiju Crne Gore. Prema njegovim prognozama, ekonomija zemlje je 9. godine trebala ojačati za 2021%.
Crna Gora je na drugom mjestu po rastu BDP-a
Monstat je juče objavio i tabelu Eurostata prema kojoj je Crna Gora na drugom mjestu po rastu BDP-a, a na prvom mjestu Island sa rastom od 7,1 odsto.
Eurostat vodi ove podatke za 27 zemalja članica, kao i za sedam zemalja kandidata i druge evropske zemlje koje su prilagodile svoju statistiku njegovim standardima.
Slijede Island i Crnu Goru sa rastom od 4,1 odsto, Turska sa četiri odsto, Kipar sa 3,4 odsto, Malta sa 3,1 odsto, Norveška sa tri, Hrvatska i Danska sa po 2,8 odsto. Prosječan rast u zemljama članicama EU bio je 1,1 posto.
Čak osam zemalja imalo je negativan rast, odnosno ekonomski pad u ovom kvartalu. To su Estonija sa minusom od 3,2 odsto, Litvanija sa 2,5 odsto, Mađarska sa 0,9 odsto, Nemačka i Irska sa minusom od 0,2 odsto, kao i Poljska, Češka i Finska, koje su imale ekonomski pad od 0,1 odsto. .
Od zemalja u regionu, posle Crne Gore, najveći rast je zabeležila Hrvatska od 2,8 odsto, zatim Severna Makedonija sa 2,1 odsto i Slovenija i Srbija sa po 0,7 odsto. Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo nisu uključene na listama Eurostata.
